Sređivanje i prikazivanje
podataka u statistici
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 23 | Nivo:
Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju
Sadržaj:
Uvod 1
Klasifikacija podataka 1
Nominalna skala 2
Ordinalna skala 3
Intervalna skala 3
Skala odnosa 3
Grupisanje podataka 4
Grupni interval 4
Mere varijabiliteta 6
Aritmetička sredina 7
Modus 11
Medijana 12
Varijansa 13
Varijansa za grupisane podatke 15
Standarda odstupanja 17
Mera varijacije prvog stepena 17
Koeficijent varijacije 19
Standardizovano odstupanje 20
Mere varijabilnosti-disperzije 20
Zaključak 22
Literatura 23
UVOD
Naziv statistika potiče od latinske reči Status,
što znači stanje i italijanskog termina Regione di stato, što znači država,
državni interes. Uzmemo li bilo koji od ovih etimoloških izvora u nastanku reči
statistika, vidimo da je država kao celina bila područje nastanka i formiranja
statistike kao društvene discipline, odnosno da je to bio jedan vid određene
prostorne definisanosti predmeta statistike.
Predmet proučavanja statistike su varijabilni
(promenljive) pojave koje se ispoljavaju u masi slučajeva i zovu se masovne
pojave. Varijabilitet je univerzalana karakteristika prirodnih i društvenih
zbivanja. Svaka pojava nastaje pod uticajem nekih faktora, pa ponašanje pojave
zavisi od prirode, broja i načina kombinovanja tih faktora. Pošto su faktori
koji deluju na pojavu varijabilni, to će i pojava pokazivati manje ili više
izražen varijabilitet.
Elementarne pojave pokazuju najmanji
varijabilitet individualnih slučajeva i rezultat su delovanja malog broja
faktora. Odnos između ovih pojava i faktora međusobno uslovljenih ponavljaju se
na približno isti način u svim konkretnim slučajevima. Kod takvih pojava
primenjuje se metod pojedinačnog posmatranja, ispituje se jedan ili nekoliko
slučajeva. Kod pojava koje ispoljavaju veću varijabilnost (društveno-ekonomske
pojave) tek posmatranjem većeg broja slučajeva dolazio se do određenih
zakonitosti u njihovom ponašanju.
Zato statistika istražuje masovne pojave a to
istraživanje ima kvantitativni karakter. Pod statistikom se danas podrazumeva,
deskriptivna statistika, statistička analiza i statistička teorija.
Deskriptivna statistika prikuplja, obrađuje i povezuje podatke, statistička
analiza omogućuje pribavljanje numeričkih informacija, njihovu kvalitativnu
interpretaciju, donošenje zaključaka i formiranje zakonitosti ponašanja
posmatranih pojava, a statistička teorija iznalazi statističe metode,
objašnjava ih, dokazuje i usavršava .
KLASIFIKACIJA PODATAKA
Podaci se dobijaju na osnovu merenja,
evidentiranja ili klasifikacije. Podaci se mogu klasifikovati na četiri opšta
tipa: (1) nominalne,(2) ordinalne,(3) intervalne i (4) podatke odnosa.
Najsloženiji su podaci odnosa na koje je moguće primeniti široku lepezu
statističkih metoda. S tim u vezi,moguće je govoriti o četiri različite skale
(nivoa) merenja.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!